Human Condition in Kazuo Ishiguro’s Never Let Me Go

Apstrakt

Cilj ovog rada je da, kroz sveobuhvatnu psihološku i sociološku analizu likova u romanu Ne daj mi nikada da odem Kazua Išigura, ukaže na to kako uloge, pravila, rutina i navike, kao rezultat spoljašnjeg pritiska ili sopstvenih unutrašnjih stega, u krajnjoj liniji od čoveka uzimaju ono najbolje, čineći njegov život ispraznim i površnim. Išigurovi likovi – klonovi čiji život služi „višoj“ svrsi, odličan su primer za to koliko je lako zaboraviti u čemu je suština ljudskog postojanja, koliko je lako potonuti u beznađe ljudske tragedije, odnosno, kako je Išiguro sam jednom prilikom rekao – „žalosnog čovekovog stanja“. Oslanjajući se na studiju Džona Djuija (john Dewey) pod nazivom Ljudska priroda i ponašanje, kao i na takozvanu „teoriju uloga“, ovaj rad se bavi odnosom društvenih uloga i privatnog života, temama pasivnosti i potiskivanja osećanja, pri čemu se pokušavaju pronaći odgovori na ključna pitanja: zašto se klonovi ne pobune i šta im to nedostaje da bi bili ljudi.