Grejem Grin kao „katolički pisac“ u srpskoj književnoj kritici
Ključne reči:
preobraćanje u katoličku veru, hajka, greh, katolička dogma, žrtva, religiozno osećanje, ljudski postupakApstrakt
Ovaj rad bavi se recepcijom Grejema Grina kao „katoličkog pisca“ u srpskoj književnoj kritici i karakteristikama Grinovog dela, na koja je srpska kritika posebno obratila pažnju. Od ranog romana Čovek iznutra sve do Gubavih duša provlači se kroz sva njegova dela opsesivna tema po kojoj je čovek od rođenja osuđen na propast zbog greha, koji možda nije ni počinio. Ta tema je data obično u vidu hajke na glavnog protagonistu. Svi srpski kritičari ističu činjenicu da se preobratio u katoličku veru i da su religiozni elementi dominantni u nekim romanima. Po nekim kritičarima, glavni nedostatak njegovog stvaralačkog postupka jeste činjenica da pisac gubi nužno poštovanje prema ljudskom životu i to se dešava zato što pisac dopušta da katolička dogma dominira. To se, na sreću, ne dešava u njegovim najboljim delima. Grin je u svojim romanima uspeo da postane rečiti izvestilac o naravima svog vremena, pa su zbog toga njegova dela neprekidno objavljivana na srpskom govornom području od pedesetih do osamdesetih godina XX veka. Intenzivna kritička delatnost pratila je njegovo stvaralaštvo tokom šezdesetih i osamdesetih godina XX veka.
Reference
Anonim. 1968. Beleška o piscu u Naš čovek u Havani. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo.
Anonim. 1984. Beleška o piscu u Voz za Istambul. Subotica: Minerva.
Brkić, S. 1981. Pogovor u Doktor Fišer od Ženeve ili Zabava s bombom. Beograd: BIGZ.
Marcus, L. et al. 2004. The Cambridge History of Twentieth-Century English Literature. Cambridge: CUP.
Marković, V. 1961. Dilema savremenog čoveka u delu Grejema Grina u Gubave duše. Beograd: Vojno-štamparsko preduzeće.
Stefanović, A. 1966. Suština Grejema Grina u Suština stvari. Beograd: Prosveta.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.