Uređivačka politika

Časopis Philologia objavljuje radove iz oblasti teorijske i primenjene lingvistike, nauke o književnosti, kulturnih studija i srodnih naučnih oblasti. Časopis je pokrenula grupa filologa sa Filološkog fakulteta u Beogradu pod okriljem Udruženja građana Philologia 2003. godine. Prvobitna misija časopisa bila je da mladim filolozima pruži mogućnost za objavljivanje radova. Časopis je vrlo brzo prerastao u časopis nacionalnog značaja u kome objavljuju i kolege iz inostranstva.

Časopis Philologia objavljuje dvostruko recenzirane prethodno neobjavljene radove, i to originalne naučne radove, (kritičke) pregledne radove, prikaze knjiga i izveštaje sa konferencija. 

Časopis Philologia je dostupan u režimu otvorenog pristupa.

Radovi mogu biti napisani na srpskom jeziku latiničnim pismom, kao i na jednom od sledećih jezika: engleskom, italijanskom, nemačkom, ruskom, francuskom i španskom jeziku. Po dogovoru sa Redakcijom rad može biti objavljen i na nekom drugom jeziku. Ukoliko je rad napisan na srpskom jeziku, autor je dužan da dostavi rezime na engleskom jeziku, a po potrebi i na još nekom drugom jeziku. Ukoliko je rad napisan na nekom stranom jeziku, autor je dužan da dostavi rezime rada na srpskom i engleskom jeziku, a po potrebi i na još nekom drugom jeziku.

Časopis izlazi jedanput godišnje, u decembru mesecu.

Časopis se indiksira u sledećim bazama podataka: DOAJ, EBSCO, ERIH PLUS i MLA Bibliography. Digitalne kopije svezaka časopisa arhiviraju se u Digitalnom repozitorijumu Narodne biblioteke.

OBAVEZE UREDNIKA I REDAKCIJE

Glavni i odgovorni urednik časopisa Philologia donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke glavni i odgovorni urednik rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.

Glavni i odgovorni urednik zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim sadržinskim i formalnim kriterijumima. Po pravilu, Redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od 15 dana od datuma prijema rukopisa. U redovnim okolnostima glavni i odgovorni urednik u roku od 90 dana od datuma prijema rukopisa obaveštava autora o tome da li je tekst prihvaćen za objavljivanje.

Glavni i odgovorni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koje razmatra. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje Uredništvo. Ako sukob interesa postoji kod jednog ili više članova Uredništva, ti članovi se isključuju iz postupka izbora recenzenata i odlučivanja o sudbini rukopisa. Urednik i članovi Uredništva su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa.

Glavni i odgovorni urednik je dužan da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda.

Glavni i odgovorni urednik i članovi Redakcije ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz predatih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u predatim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Urednici i članovi Redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.

OBAVEZE AUTORA

Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isključuje iz daljeg razmatranja.

U slučaju da je poslati rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili da je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u fusnoti na samom početku teksta. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može biti preštampan u časopisu Philologia.

Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. Autori garantuju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.

Sadržaj rada

Rad treba da sadrži dovoljno detalja i referenci kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda. (Kritički) pregledni radovi, prikazi knjiga i izveštaji sa konferencija moraju biti precizni i objektivni.

Autori snose svu odgovornost za sadržaj predatih rukopisa i dužni su da, ako je to potrebno, pre njihovog objavljivanja pribave saglasnost svih lica ili institucija koje su neposredno učestvovale u istraživanju koje je u rukopisu predstavljeno.

Autori koji žele da u rad uključe ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već negde objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora. Ako kasnije dođe do bilo kakvog spora (npr. prigovora nosilaca autorskih prava da je neki materijal objavljen bez njihove saglasnosti), časopis objavljuje ispravku ili se u posebnoj belešci sasvim ograđuje od rada i jasno navodi da je do greške došlo krivicom autora.

Autorstvo

Autori su dužni da kao autore navedu samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa, odnosno dužni su da sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa navedu kao autore. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici.

Navođenje izvora

Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično, ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole izvora.

Plagiranje

Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i njihovo predstavljanje kao svojih, predstavlja grubo kršenje naučne i izdavačke etike. Pod plagijatom se podrazumeva i autoplagijat, tj. slučaj kada autor preuzima u celini ili u delovima tekst koji je prethodno negde već objavio ne navodeći referencu iz koje se ti podaci preuzimaju. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagijat obuhvata sledeće:

  • doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno parafraziranje (u cilju prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
  • kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava.
  • objavljivanje rada istovetnog ili prilagođenog sadržaja sa već objavljenim radom na drugom jeziku istog autora bez odobrenja Uredništva i navođenja podatka o tome da je u pitanju prevod već objavljenog rada.

Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat.

Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni i autorima će biti trajno zabranjeno da objavljuju u časopisu Philologia.

Ako se ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, isti će biti povučen u skladu sa procedurom opisanom u delu Opozivanje već objavljenog rada, a autorima će će biti trajno zabranjeno da objavljuju u časopisu Philologia.

Sukob interesa

Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije.

Fundamentalne greške u objavljenim radovima

U slučaju da autori otkriju važnu grešku u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da momentalno o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad povukao ili ispravio.

Predavanjem rukopisa Redakciji časopisa Philologia autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza.

OBAVEZE RECENZENATA

Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa.

Recenzenti evaluiraju radove u odnosu na usklađenost teme rada sa profilom časopisa, relevantnost istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnost i naučnu relevantnost podataka iznesenih u rukopisu, stil naučnog izlaganja i opremljenost teksta naučnim aparatom.

Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent treba da utvrdi da li je iscrpena sva relevantna literatura o problemu koji je predmet rada. On treba da upozori urednika i na bitne sličnosti i podudarnosti između rukopisa koji se razmatra i bilo kojeg drugog objavljenog rada ili rukopisa koji je u postupku recenzije u nekom drugom časopisu, ako o tome ima lična saznanja. Ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome momentalno obavesti urednika.

Recenzent koji sebe smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi dužan je da o tome obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.

Rukopisi koji su poslati recenzentu smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz predatih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u predatim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

POSTUPAK RECENZIJE

Primljeni radovi podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredniku pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa.

Recenzija u časopisu Philologia je anonimna, što znači da je identitet autora nepoznat recenzentima i obrnuto i to pre, tokom i nakon postupka recenzije.

Radove recenziraju po dva kompetentna recenzenta. U slučajevima kada je to neophodno, glavni i odgovorni urednik može zatražiti da rad recenzira i treći recenzent. Urednik daje recenzentu rok od mesec dana da napiše recenziju. Za taj posao recenzent ne dobija novčanu naknadu (honorar).

Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima o oblasti kojom se rukopis bavi i ne preporučuje se da budu iz iste ustanove u kojoj je autor rada zaposlen. Među recenzentima datog rada ne sme biti ni lice koje je u skorije vreme u koautorstvu sa datim autorom objavilo rad. Urednik garantuje da će pre slanja rukopisa na recenziju iz njega biti uklonjeni lični podaci autora (pre svega, ime i afilijacija) i da će se preduzeti sve razumne mere kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.

Odabranom recenzentu dostavlja se obrazac koji sadrži niz pitanja na koja treba odgovoriti, a koja recenzentu ukazuju na aspekte koje treba obuhvatiti kako bi se donela odluka o objavljivanju odnosno odbijanju rada. U završnom delu obrasca, od recenzenta se očekuje da navede svoja zapažanja i predloge kako da se podneti rukopis poboljša. Ako se rad odbija ili ako recenzent zahteva izmene u radu, onda tu svoju odluku mora detaljnije da obrazloži. Ako se već pohvalno izjasnio o radu u odeljku u kome je odgovorio na prethodno postavljena pitanja u obrascu, recenzent nije obavezan da sve to ponovi u zaključnoj oceni.

Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedan od drugog. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti/ odbiti), glavni i odgovorni urednik može da traži mišljenje drugih recenzenata.

Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.

Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, Redakcija će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava visoke akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.

RAZREŠAVANJE SPORNIH SITUACIJA

Svaki pojedinac ili institucija mogu u bilo kom trenutku da uredniku i/ili Redakciji prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije/dokaze u cilju započinjanja provere.

Provera iznesenih navoda i dokaza

Glavni i odgovorni urednik će u dogovoru sa Uredništvom odlučiti o pokretanju postupka koji ima za cilj proveru iznesenih navoda i dokaza.

Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverljivim materijalom i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uključena u postupak.

Licima za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde biće data mogućnost da odgovore na optužbe iznesene protiv njih.

Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati kao manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda.

Manji prekršaj

Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunikaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uključivanja trećih lica, npr.:

  • obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda;
  • pismo upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj.

Grubo kršenje etičkih standarda

Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi glavni i odgovorni urednik u saradnji sa Uredništvom i, ako je to potrebno, užom grupom stručnjaka. Mere koje će preduzeti mogu biti sledeće (i mogu se primenjivati pojedinačno ili istovremeno):

  • objavljivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda;
  • slanje službenog obaveštenja rukovodiocu ili poslodavcu autora/recenzenta;
  • opozivanje objavljenog rada u skladu sa procedurom opisanom u delu Opozivanje već objavljenog rada;
  • autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalju radove u časopis;
  • upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.

Prilikom razrešavanja spornih situacija Redakcija časopisa se rukovodi smernicama i preporukama Odbora za etiku u izdavaštvu (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.

OPOZIVANJE VEĆ OBJAVLJENOG RADA

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare, kao i u svim drugim slučajevima grubog kršenja etičkih standarda, objavljeni rad se mora povući. U nekim slučajevima Uredništvo može opozvati već objavljen rad kako bi se ukazalo na neke naknadno uočene greške.

Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa Philologia: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlja se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak povučen (RETRACTED).

OTVORENI PRISTUP

Časopis Philologia je dostupan u režimu otvorenog pristupa. Članci objavljeni u časopisu mogu se besplatno preuzeti sa sajta časopisa na adresi https://philologia.org.rs. Elektronska verzija časopisa objavljuje se u isto vreme kada i štampana. Svi članci su dostupni u otvorenom pristupu i zaštićeni su licencom Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International (CC BY-SA 4.0).

Postupak predavanja rukopisa, recenzija i objavljivanje radova su besplatni.

SAMOARHIVIRANJE

Časopis Philologia omogućava autorima da finalnu, objavljenu verziju rukopisa u PDF formatu deponuju u institucionalni repozitorijum i/ili nekomercijalne baze podataka ili da ga objave na ličnim veb-stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na sajtu institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme posle objavljivanja u časopisu. Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavljenom u časopisu (autor, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka.

AUTORSKA PRAVA

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju pravo da članak objavi, a da u slučaju daljeg korišćenja članka on bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Članak će se distribuirati u skladu sa licencom Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 Internatinal (CC BY-SA 4.0). Ova licenca dozvoljava distribuciju, komercijalno i nekomercijalno korišćenje članka, ako se pravilno naznači ime autora i ako se članak uopšte ne menja. Pri daljem korišćenju članka, moraju se navesti osnovni bibliografski podaci izvornog članka objavljenog u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka.

Autori mogu da stupaju u zasebne ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u časopisu Philologia.

ODRICANjE ODGOVORNOSTI

Izneseni stavovi u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i Uređivačkog odbora časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.

  1. 07. 2021.