La réception des romans d’Elsa Triolet dans l’hebdomadaire Les Lettres françaises (1957-1968)
DOI:
https://doi.org/10.18485/philologia.2024.22.22.11Ključne reči:
Елза Триоле, Француска књижевност, Луј Арагон, роман, рецепцијаApstrakt
Књижевно уметнички часопис Француска књижевност у свом дугом постојању објављивао је и књижевну критику. Пажња је изразито била усмерена и на дела аутора и ауторки који су овај часопис стварали и у њему објављивали своје текстове. Зато ћемо ми у нашем раду представити рецепцију романа ауторке Елзе Триоле у овом часопису између 1957–1968 односно од објављивања њеног култног романа Le Monument (1957) Споменик који је прекретница у њеном раду и политичкој мисли па све до њених последњих текстова које је ова ауторка објавила пред смрт. Показаћемо да су књижевни критичари били заинтересовани за дела Елзе Триоле, да су их ценили и различито интерпретирали, да су у њеним текстовима видели одређену уметничку непролазну вредност. Представићемо такође и начин на који су романи ове ауторке интерпретирани у датом историјском и политичком контексту. Објаснићемо које теме из њених текстова су критичарима биле занимљиве за анализу и напослетку важност ових текстова за епоху у којој су настали и за савремене, данашње, читаоце.
Reference
Bauquier, G. et al. 1957. Le Monument est-il un livre optimiste ? Les Lettres françaises 676, 1–8.
Cocteau, J. 1962. Une curieuse naissance. Les Lettres françaises 922, 1.
Compagnon, A. 1998. Le démon de la théorie, Paris : Seuil, « Points ».
Delranc-Gaudric, M. 2020. Elsa Triolet : naissance d’une écrivaine. Paris : L’Harmattan.
Garde-Tarmine, J. & Hubert, M.-C. 2002. Dictionnaire de critique littéraire. Paris : Armand Colin.
Heidenreich, R. 1989. La problématique du lecteur et de la réception. Cahiers de recherche sociologique 12, 77–89. https://doi.org/10.7202/1002059ar
Juin, H. 1963. Elsa Triolet, L’Âme, entretien. Les Lettres françaises 975, 4.
Kalinowski, I. 1997. Hans-Robert Jauss et l’esthétique de la réception, Revue germanique internationale 8, 151–172.
Lescure, P. 1959. En relisant Roses à crédit. Les Lettres françaises 766, 1.
Mladenović, V. 2020a. „Dijalog između slike i reči u romanu Écoutez-voir Elze Triole”. Dans Slika i reč : zbornik radova, éd. I. Drašković. Beograd : Estetičko društvo Srbije, 331–344.
Mladenović, V. 2020b. « Elsa Triolet et les surréalistes ». Uzdanica 2, 187–199.
Mladenović, V. 2021. Un grand art modeste : Elsa Triolet et le problème de la traduction. Philologica Jassyensia 2(34), 181–192.
Mladenović, V. 2022. Les guerres d’Elsa Triolet: romans, nouvelles, articles (1944-1957). Université de Novi Sad/Université de Poitiers. Thèse non publiée.
Morel, N. 1965. L’Histoire et le temps, thèmes et variations. Direction d’étude pour Le Grand Jamais. Les Lettres françaises 1071, 3–4.
Triolet, E. 1957a. La lutte avec l’ange. Les Lettres françaises 686, 1.
Triolet, E. 1957b. Le Monument [extrait]. Les Lettres françaises 665, 1, 8–9.
Triolet, E. 1959a. « Une place forte » [extrait de Roses à crédit]. Les Lettres françaises 762, 1, 9.
Triolet, E. 1959b. Luna-Park [extrait]. Les Lettres françaises 789, 1, 9.
Triolet, E. 1959c. Un romantisme lunaire. Les Lettres françaises 795, 1.
Triolet, E. 1962. Les romans du jour. Les Lettres françaises 925, 1.
Vigier, L., Vassevière, M. (dir.). 2013. Recherches croisées Aragon – Elsa Triolet, 14 : Les Lettres françaises. Strasbourg : Presses universitaires de Strasbourg.
Villelaur, A. 1959. Luna-Park, 1959. Les Lettres françaises 790, 2.
Wattel, A. 2024. Le souffle de Hiroshima. Artistes, lettrés et savants français dans l’ère atomique (1945-1960). Paris : EPFL PRESSE.
Wurmser, A. 1959. Elsa Triolet, témoin de notre temps. Les Lettres françaises 763, 2.
Wurmser, A. 1962. Le bonheur et la morale. Les Lettres françaises 922, 2.
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2024 Philologia
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Deli pod istim uslovima 4.0 Internacionalna licenca.