Prevodna ekvivalentnost na nivou leksičkih obrazaca

Apstrakt

U ovom radu prikazaćemo analizu uzorka paralelnih kolokacija preuzetih iz književnih dela na srpskom jeziku i njihovih prevoda na engleskom. Analizom želimo ukazati na moguća rešenja prevodnih zadataka u kolokacijskim okvirima, u smeru prevođenja sa srpskog jezika na engleski. Upoređivanjem izvornika i prevoda ispitaćemo kako je ostvarena ekvivalentnost na nivou leksičkih obrazaca onda kada je izborom leksema u prevodu obrazovana kolokacija koja prenosi sadržinu srpske kolokacije i ne narušava opsege kolociranja udruženih leksema. Paralelne kolokacije su i kongruentne jer pripadaju istom strukturnom tipu. Uz to, ekvivalentnosti radi, kolokacije u prevodu moraju činiti lekseme koje su u kolokacijskom smislu kompatibilne i koje ne narušavaju obrasce kolociranja i kolokacijska ograničenja jezika prevoda. Ne narušavaju ni semantičku prozodiju kao preferencu nekih leksema da kolociraju isključivo s leksemama pozitivnog ili negativnog značenja, što smo ispitali na uzorcima iz Britanskog nacionalnog korpusa.