Prijave priloga

Smernice za autore

Predaja radova

      Philologia izlazi jedanput godišnje, krajem aktuelne kalendarske godine. Poziv za predaju radova otvoren je tokom cele godine. Radovi se dostavljaju preko OJS platforme. Detaljnije informacije zainteresovanima može pružiti uredništvo časopisa, sa kojim se može stupiti u kontakt preko e-adrese: philologia.journal@gmail.com.

Kriterijumi za prihvatanje radova

      U Philologiji će biti objavljen svaki prilog koji se uklapa u koncepciju časopisa i zadovoljava tehničke zahteve navedene u odeljcima Jezik i pismo, Uputstva za pripremu rukopisa, Citiranje i Navođenje bibliografskih podataka za naučne i stručne radove, pod uslovom da dobije pozitivnu ocenu recenzenata. 
      Odluku o tome da li se određeni prilog uklapa u koncepciju časopisa donose urednik i uređivački odbor. Data odluka donosi se i saopštava autoru elektronskom poštom u roku od 15 dana po predaji rada. Urednik i uređivački odbor mogu zatražiti od autora da u svoj prilog unese određene izmene, kako bi se on doveo u sklad sa koncepcijom časopisa. Uredništvo je u obavezi da autoru obrazloži kako eventualno odbijanje rada, tako i svaki zahtev za izmenu.
      Ocenu kvaliteta predatih priloga daje tim recenzenata, u koji su uključena najmanje po dva stručnjaka za nauku o jeziku, metodiku i didaktiku i nauku o književnosti. Uredništvo je u obavezi da obezbedi anonimnost recenzije, tj. da recenzentima ne stavlja na raspolaganje podatke o autorima priloga. U časopisu se objavljuju samo radovi koje recenzenti preporuče za štampu. Autore radova koje recenzenti nisu preporučili za objavljivanje o tome obaveštava urednik. Urednik autore u istom roku obaveštava i o tome da njihov prilog jeste dobio pozitivnu ocenu recenzenata, kao i o njihovim eventualnim primedbama i preporukama. Autori su obavezni da uvaže preporuke recenzenata i usklade svoj prilog sa njima u roku koji odredi urednik, a koji ne može biti kraći od 7 dana. Ovaj rok može se skratiti isključivo uz saglasnost samog autora.
    Uređivački odbor ima pravo da unese neophodne tehničke ili slične izmene kako bi rad bio usklađen sa smernicama za objavljivanje. 

Jezik i pismo

      Saradnici iz Srbije, kao i inostrani saradnici, svoje priloge mogu pisati na srpskom jeziku ili na nekom od svetskih jezika (engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom, italijanskom, španskom itd).

      Časopis Philologia štampa se latiničnim pismom. Autori se zato mole da se služe ovim pismom, izuzev pri navođenju reči ili delova teksta na jezicima koji latinicu ne koriste. Umesto slova 'đ' ne koristiti 'dj'! Treba koristiti klasične znake navodnika karakteristične za srpski jezik, tj. „ ……” (dobijaju se komandom Alt + 0132 na tastaturi Serbian Lat). Molimo da umesto početnih navodnika ne koristite dva zareza!

Uputstva za pripremu rukopisa

      Autori se mole da uputstva o tehničkim karakteristikama priloga u potpunosti poštuju, kako bi olakšali i ubrzali proces pripreme za štampu, a sebi uštedeli naknadne izmene i dorade. Radovi se dostavljaju preko OJS platforme. Font treba da bude Times New Roman (Unicode)! Veličina slova treba da iznosi 12 tačaka, gornja i donja margina po 2,54 cm, leva i desna margina po 3,17 cm, a razmak 1,5 redova.
      Prilozi u rubrikama Nauka o jeziku, Metodika i didaktika i Nauka o književnosti mogu biti dužine od 4000-8000 reči i moraju sadržati sledeće elemente: ime i prezime autora (small capitals, bold, right alignment) i instituciju u okviru koje radi (normal, italics, right alignment), naslov (normal, capitals, centred), literaturu, rezime na jednom svetskom jeziku (pod odrednicama LITERATURA i REZIME), kao i odeljak KLJUČNE REČI (do 10 reči). Ispod odeljka REZIME mora biti naveden naslov rada na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (normal capitals, left alignment). Bibliografija mora biti alfabetski ustrojena (bez brojeva ispred!), i to u skladu sa alfabetom jezika na kojem je rad pisan. Drugi, kao i svaki naredni red svake bibliografske jedinice treba da bude uvučen za 7 slovnih mesta. U LITERATURI se navode samo one jedinice koje su citirane u tekstu. Sažetak može imati do 200 reči i može biti napisan na jednom od svetskih jezika. Uz svaki rad potrebno je dostaviti i rezime na srpskom jeziku. Detaljnija uputstva za navođenje bibliografskih podataka navedena su u posebnim odeljcima. Radovi u rubrikama Izveštaji i Prikazi ne bi trebalo da budu duži od 4 strane i treba da sadrže sve navedene karakteristike strane.
      Ukoliko autor u kompoziciji rada za obeležavanje različitih celina koristi podnaslove, njih treba obeležavati arapskim ciframa. Prvi podnaslov/celina uvek brojem '1', bez obzira na svoju prirodu. Cifra '0' se ne upotrebljava. Ne treba koristiti više od tri nivoa klasifikacije.

 Citiranje

Reference na radove drugih autora treba navoditi na sledeći način, i to u samom tekstu rada (ne u endnotama, niti u fusnotama):

1. a) kratak citat treba da bude praćen zagradama koje sadrže prezime autora, godinu objavljivanja i broj strane sa koje citat dolazi, npr. (Chomsky 1957: 75) ili ukoliko knjiga ima dva autora (Chomsky/Halle 1968: 35-43). Ukoliko knjiga ima više od tri autora, treba navesti samo ime prvog autora i et al. (npr. Quirk et al.). Et al. mora biti u kurzivu. Ukoliko je ime autora sastavni deo rečenice, koristite sledeći format citiranjam uz obaveznu transliteraciju stranog imena[1]: Džonson smatra da „ ….” (Johnson 1990: 56). Ako citat dolazi iz knjige domaćeg autora, citirajte je na sledeći način: Jovanović (2004: 32) smatra … Ukoliko se podaci o izvoru reference nađu na kraju rečenice oni se navode ispred znaka interpunkcije, osim ukoliko nije preuzeta cela misao (tada se podaci o referenci mogu naći iza tačke). Izvor citata u većim odlomcima iz književnih dela navodi se u zagradi iza poslednje tačke, bez dodatnog znaka interpunkcije.

Brojeve strane uvek treba navoditi punim brojevima (ne *240–1 ili *240f, već 240–241).

Ako je citat preuzet iz dela koje ima više tomova, ono se navodi na sledeći način: (1968, 1: 56).

Reference na više dela istog autora ili više autora treba navoditi na sledeći način (knjige treba hronološki ustrojiti!):

(Johnson 1935, 1990; Kiparsky 1987; Stockwell 1989, 1992)

Duže citate (5–10 redova) treba navesti u odvojenom pasusu, uvučenom sa obe strane za 10 slovnih mesta, napraviti jedan red razmaka odozgo i odozdo, i bez znakova navoda. Molimo da ne smanjujete slova u citatima.

Navođenje bibliografskih podataka za naučne i stručne radove

      Autori se mole da se prilikom navođenja bibliografskih podataka rukovode izloženim principima, budući da to znatno pojednostavljuje procese lekture, korekture i pripreme za štampu. Na ovaj način smanjuje se potreba za naknadnim izmenama i ubrzava objavljivanje časopisa. Radovi čiji se autori nisu pridržavali niže navedenih pravila mogu biti uvršteni u časopis tek nakon unošenja odgovarajućih ispravki. Ispravke ovakve prirode unosi sam autor. 

I Štampane monografske publikacije

• 1 autor: Blumfild, L. 1984. Jezik, treće izdanje. Beograd: Philologia.
• 2 autora: Jovanović, R. i P. Janković. 1988. Morfologija. Novi Sad: Nolit.
• 3 autora: Popović, S, D. Milanović i C. Janković. 1988. ...
• Više od tri autora: Akmajian, A. et al. 1997. Beograd: Svelto.

       Ukoliko se koristi više knjiga istog autora, njegovo prezime i inicijal imena moraju se ponavljati u literaturi.

        U zavisnosti od jezika na kome je publikacija štampana veznik i (tj.  u engleskom &) između imena se menja u i (srpski), und (nemački) itd.

II Delo koje ima i autora i priređivača

            Šekspir, V. 1995. Hamlet. (ur. S. Vels). Beograd: Philologia.

III Antologije i zbirke, članak iz zbornika

• Feldman, P. R. (ur.). 1997. Jezik. Beograd: Philologia.

• Jovanović, B. 1986. Fonologija savremenih pozajmljenica. U D. Kastovski (ur.) Lingvistika. Beograd: Press, 267–275.

IV Članak iz časopisa

• Ferguson, M. 2003. Canadian English. Philologia 1, 7–12.

V Prilog sa interneta

• Marković, B. 2002. Opšta lingvistika. [Internet]. Dostupno na:

       http://www.nis.sdu.dk/studentsession/markovic.doc [10.7.2002].

(Datum u zagradi na kraju reference odnosi se na datum pronalaženja podataka na mreži)

VI Elektronska izdanja

• The American Heritage Dictionary. 1994. Third Edition. CD-ROM. San Jose, California: Houghton Mifflin Company.

VII Prevodi

• Homer. 1996. Odiseja, prev. R. Popović. Beograd: Press.

VIII Višetomno delo

• Dojl, A. 1993. Šerlok Holms, ur. O. Popović, 9 tomova. Beograd: Press.

U Literaturi se navodi podatak o ukupnom broju tomova, a podatak o tome koji tom je korišćen pri pisanju članka navodi se u referenci unutar teksta.

IX Knjiga iz određene serije

• Neruda, P. 1991. Canto General, prev. J. Popović. Latinoamerička književnost i kultura 7. Beograd: Press.

X Neobjavljena disertacija

• Jovanović, P. 2004. Predlozi koji označavaju prostorne odnose u švedskom jeziku i njihovi ekvivalenti u srpskom. Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Neobjavljen magistarski rad.

Bibliografski podaci objavljenih disertacija navode se na isti način kao i bibliografski podaci za sve ostale monografske publikacije.

Najlepše molimo autore da alfabetski ustroje reference u LITERATURI, kao i da isključe komandu numbering (bez brojeva ispred!).